Imaju najveću energetsku vrednost od svih nutrijenata. Dele se na zasićene (svinjsko meso, loj, puter) i nezasićene, mononezasićene (maslinovo ulje, badem, lešnik) i polinezasićene (lan, riba, chia semenke).

Nezasićene masne kiseline treba da budu zastupljenije u ishrani jer obiliju vitaminima (A, D, E i K) i esencijalnim masnim kiselinama koje povoljno utiču na stanje krvnih sudova. Trans masti (industrijske masti) nastaju hidrogenizacijom tečnih ulja (izlaganje ulja visokim temperaturama i ponovno korišćenje istog ulja), pri čemu dobijaju čvrstu strukturu. Najviše ih ima u pomfritu, čipsu, maragarinu, prženoj hrani, pecivima, krofnama, vaflima i dr. Zasićene masne kiseline i trans masti dovode do nakupljanja masnih naslaga u krvnim sudovima pri čemu dolazi do hiperlipidemije (povećane vrednosti lošeg holesterola-LDL), infarkta miokarda, šloga i drugih bolesti uzrokovanih suženjem krvnih sudova. Kako bi se povećao dobar holesterol-HDL, svakodnevno treba uzimati omega-3 i omega-6 masne kiseline iz morske ribe, hladno ceđena biljna ulja i sveže salate bogate celulozom. Aerobna fizička aktivnost 3-4 puta nedeljno najviše doprinosi podizanju HDL-a.