Poremecaj u ishrani je širok pojam koji obuhvata stanje od kompulzivnog prejedanja do anoreksije. Poremećaj u ishrani najčešce nastaje kao posledica držanja restriktivnih dijeta, kod osoba koje su emocionalno i psihički osetljive, odnosno onih koje rade na samouništenju sopstvenog zdravlja, praktikujući držanje nepravilnih dijeta, uzimanjem neproverenih dijetetskih preparata i određivanjem sopstvene idealne težine koja je najčešće ispod adekvatne.

Intenzitet anoreksije je različit - od neradog (mrljavog) uzimanja hrane do prave fobije od hrane. Zavisno od uzrasta na kome se javlja razlikujemo anoreksiju novorođenčeta, anoreksiju malog deteta i anoreksiju mladalačkog doba. U nastajanju anoreksije učestvuje više etioloških faktora, od bioloških, psiholoških, socijalnih i kulturnih. Pri tome je još uvek tajna zašto se, kada se steknu svi uslovi, kod nekih osoba razvije anoreksija, a kod drugih ne. Čini se da su presudni faktori oni, koji određuju ličnost. Tipična klinička slika počinje željom da se malo oslabi, kako bi se dostigla željena telesna težina i kako bi se određeni delovi tela "doterali" dijetom.

Poremećaji ishrane su ozbiljna, ponekad životno ugrožavajuća, multiuzročna oboljenja sa tendencijom stvaranja začaranog kruga koji rezultira ozbiljnim fizičkim i psihičkim propadanjem osobe. Osobama koje pate od ovog poremećaja, potrebna je stručna pomoć. Što se pre lečenje započne, veća je šansa za uspešno i fizičko i psihičko ozdravljenje. Prevencija, sa druge strane, podrazumeva da svi segmenti društva priznaju da problem postoji i da udruženo rade na tome da ovih poremećaja ne dođe, a to uključuje saradnju porodičnih, školskih i zdravstvenih sistema. Ishrana treba da se sastoji u unošenju zdravih namirnica. Ukoliko osoba bude jela pice i hamburgere sigurno će se ugojiti ali će dovesti do povećanja masti. Zdrav i pravilno izbalansiran obrok će dovesti do porasta telesne težine koji uz fizičku aktivnost dovodi do poboljšanja opšteg stanja obolelog i do zadovoljstva odrazom u ogledalu.